Gašenjem svetla „spašavaju“ planetu

31. marta 2012. § Ostavite komentar

Govorim o akciji za „Dan zemlje“ – „Sat za našu planetu„. Mislim da je to, naravno, grozna ideja, ali ilustruje kako ekstremniji članovi „zelenog“ pokreta žele da nas vrate u srednji vek, mrak, bedu i prljavštinu, da bi navodno spasili planetu. U njihovom vrednosnom sistemu, bube i biljke, pa čak i neživa materija stenja i zemlje važniji su od ljudskih bića. Svako mešanje čoveka, menjanje prirode, tumači se kao uništavanje, zagađenje…

Zaista paradoksalno je da se na jednom propagandnih plakata za ovu akciju nalazi lik Nikole Tesle, čoveka koji je toliko učinio da bismo mi imali svetla. Ne bi me čudilo da ekstremni ekolozi proglase Teslu, Edisona, Vata i ostale velike pronalazače za najveće zlikovce. Naravno industrijska revolucija je odavno oklevetana i ima lošu reputaciju iako je industrijalizacija omogućila da pripadnici ljudse vrste imaju daleko zdravije, bogatije, udobnije, bezbednije i dugovečnije živote nego ikada do sada u istoriji.

Tragično je da ovakve ideje podržavaju države i međudržavne organizacije poput UN i EU.

Nemojte da me pogrešno shvatite. Želim čist, vazduh, vodu i hranu. Stvari potrebne za zdravlje. Protiv takvog zagađivanja se borim. Takođe želim struju i sve divne pogodnosti koje ona pruža. Želim prednosti industrijalizacije.

Što se tiče globalnog zagrevanja, verujem da je malo toplije, ali ne vidim nikakve katastrofe kojima su nas plašili kao decu.

Sećem se da sam kao klinac, otprilike ’93. godine, u „Politikinom Zabavniku“ čitao o opasnostima globalnog zagrevanja. Predviđali su neviđene suše i glad, a takođe i potop. Sav led će se otopiti i svi primorski gradovi poput Nju Jorka, Hong Konga, Rio de Ženeira, biće poplavljeni. Svetom će lutati milijarde izbeglica. Sve ovo je trebalo da se desi posle 2000. godine, u prvim godinama 21. veka, ukoliko ne potpišu svi Kjoto sporazum i ako se pod hitno drastično ne smanji emisija CO2.

To se očigledno nije desilo, niti će se desiti, iako se od tada emitovanje ugljen-dioksida drastično povećalo, uprkos Kjotu i sličnim sporazumima.

U redu je da naučnici, ako imaju pouzdana saznanja da dolazi katastrofa o tome upozore, ali ovakvo, očigledno zastrašivanje bez ikakvog osnova se graniči sa zlostavljanjem.

Šta smo ja i ostala dece koji su u to vreme ovo čitali, trebali da mislimo? Ovakve stvari su u to vreme pričali deci u čitavom svetu. Deco vi nemate budućnosti. Džaba se trudite i učite, spremajte se na za fakultete, nego za „Pobesnelog Maksa“.

Tako da ako ste u mogućnosti, uživajte u pogodnostima industrije. Uživajte u struji. Dok je imate 🙂

I ne verujte prorocima koji najavljuju smak sveta.

Upoznaj samog sebe

25. marta 2012. § Ostavite komentar

Savetovali su antički filozofi. Priznavali su da to nije lako. I zaista je čest slučaj da druge bolje razumemo nego sebe, da smo često u prilici dati dobar savet drugome. Kada gledamo neku tuđu situaciju sve nam izgleda jasnije i jednostavnije nego kada smo mi u pitanju.

Dešava nam se da smo zapanjeni tuđim licemerjem. Ogromnom razlikom između onoga što neko priča, i onoga što radi. Ne mora da znači da ta osoba svesno laže. Ona ne poznaje sebe. Veruje u svoju laž i foliranje – mehanizmi odbrane.

Moguće rešenje: Posmatraj sebe empirijski.

Gotovina je još uvek Kralj!

18. marta 2012. § 1 komentar

Pročitao sam danas čalank koji kaže da U Švedskoj gotovina više nije kralj. Naime u javnom prevozu se plaća mobilnim telefonima, a mnoge radnje više ne primaju keš. Čak i u crkvama možete dati prilog kreditnom karticom. U članku se navode i neke prednosti kartica. Između ostalog manji broj pljački banaka i osoba, zato što više nema keša koji bi pljačkaši odneli. Iskreno ne verujem u ovo, jer mi je poznato da je kodove na kreditnim karticama lako provaliti, za ljude koji se u to razumeju. Mog prijatelja su nedavno odžeparili, i u roku od pola sata, pre nego što je stigao da blokira karticu, ispreznili su mu račun.

Neke od prednosti koje se navode su prilično sumnjive. Na primer smanjenje sive ekonomije i izbegavanja poreza. Za države je to svakako prednost, ali za stanovništvo, koje već trpi enormni nivo konfiskacije, svakako nije.

Takođe govore i o nekim od mana. Vlasnik jednog kioska se žali da mu banke naplaćuju 5 kruna po svakoj transakciji koja se obavi i da je taj prelazak na kartice samo dobar način da banke zarade ogromne profite.

Ono što se u ovom članku prećutkuje je po meni najvažnija prednost gotovine – anonimnost. Ako stalno plaćate karticama vaša banka ima podatke o svakom plaćanju koje obavite, bilo da se radi o robi ili o uslugama. Znaju gde ste i kada kupovali, koliko ste potrošili, a u nekim slučajevima i šta ste tačno kupili. To uključuje i neke zaista privatne stvari kao što je plaćanje lekarima i apotekarima. Banke nisu zainteresovane za vašu privatnost i te podatke dele međusobno, a daju ih, za nadoknadu, i drugim kompanijama. Naravno, ako je država iz nekog razloga zainteresovana za vaše aktivnosti, vrlo lako može da dobije te podatke, često i bez sudskog naloga.

Ukolio bi upotreba gotovog novca prestala, kartice ne bi imale nikakvu konkurenciju i banke bi mogle da enormno podignu cenu svojih provizija.

Ima i vrlo praktičnih problema. Ako želite da kupite ili prodate nešto polovno, za sada je gotovina jedina opcija. Da li svaki građanin koji hoće da proda polovnu stvar treba da ima čitač kartica?

Ne verujte u propagandu protiv gotovine. Ukidanje iste samo ide u korist države i banaka, a na vašu štetu. Država bi mogla još više, lakše i efikasnije da vas oporezuje, a po potrebi i špijunira, a finansijskie institucije, bi stekle ogromne profite od provizija i zaradile bi još mlo sa strane prodajući privatne informacije svojih mušterija. Ovo se već dešava, a kako raste upotreba bezgotovinskog plaćanja, biće ga još više.

Ukoliko vam je stalo do vaše privatnosti radite kao ja. Podižite svoju platu na bankomatima, par puta mesečno i plaćajte uvek i svuda samo gotovinom.

Protiv državnog zaduživanja

17. marta 2012. § Ostavite komentar

„Annual income twenty pounds, annual expenditure nineteen pounds nineteen and six, result happiness. Annual income twenty pounds, annual expenditure twenty pounds ought and six, result misery.“

Charles Dickens, David Copperfield

„Godišnji prihod dvadeset funti, godišnja rashodi devetnaest funti devetnaest i šest, rezultat sreća. Godišnji prihod dvadeset funti, godišnji rashodi dvadeset funti nula i šest, rezultat očajanje.“

Čals Dikens, „Dejvid Koperfild“ [1]

Kako za pojedince, tako i za države trošiti više nego što se zarađuje vodi u bankrot. Naravno države su mnogo veće tako da treba više vremena da se unište, ali ovi zdravorazumski pricnipi važe uvek, bez obzira šta nam Kenzijanski ekonomisti govorili. Realnost je da na duži rok države ne mogu trošiti više nego što prikupe iz poreza.

To naravno ne odgovara političarima koji vole da izigravaju Deda Mrazove i kažu da će pomoći svima koji bi mogli da glasaju, da će obezbediti besplatno ovo i besplatno ono. Obećavaju sve što bi moglo da ih učini popularnim kod biračkog tela i da im obezbedi glasove. Naravno, stvar koja nije popularna i koja generalno guši ekonomiju su porezi. Tako da političari ne obećavaju poreze, a kada ih povećavaju obično su to porezi na bogate, zato što je bogatih uvek malo, a demagozima nije teško da ubede većinu stanovništva da su bogataši lopovi, i da im treba uzeti pare, kao i na stvari koje su poznate kao štetne, poput alkohola i duvana.

Međutim nekada nije ni ove poreze lako podići, uglavnom zato što su već visoki, zato što su ljudi sve manje motivisani da rade i zarađuju što je porez veći, zato što pojedinci i industrije prete da će se preseliti u druge susedne zemlje gde će ih manje pljačkati…

Za taj problem političari nalaze rešenje u zaduživanju. Vrlo lako, kao magičnim štapićem potkupljuju biračko telo, a ne moraju da dižu poreze.  To je razlog zašto su gotovo sve zapadne demokratije prezadužene. Davanja države su popularna, a smanjenja državne potrošnje vode do nezadovoljstva, blokada i štrajkova. Logično je da će svaki demagog gledati da što više zaduži državu. Uostalom neće on te pare morati da vraća.

Ovakva politika je pogubna. Dugoročno vodi bankrotu države, uništavanju valute i opštem osiromašenju.

Takođe je i nemoralna. Odakle pravo nekom političaru da se zadužuje u moje ime, i u ime još nerođenih generacija kojima pljačkaju budućnost. Od njih će se očekivati da plaćaju ogromne poreze, za koje neće dobiti nikakve usluge da bi platili dugove koje nisu oni napravili.

[1] U Dikensovo vreme jedna funta se sastojala iz 20 šilinga, a svaki šiling iz 12 penija

Izbori – ne hvala!

16. marta 2012. § Ostavite komentar

Pre nekoliko dana u Srbiji su raspisani izbori. Pošto ne pratim politiku, televiziju, a i medije uopšte, ta vest je do mene došla sa dva dana zakašnjenja.

Nije uvek bilo tako. Pre nekoliko godina sam predano pratio vesti, nervirao se zbog toga šta političari rade i zamišljao sam kako bih ja, da sam vlast uradio mnogo bolje. Onda sam pre jedno dve godine, čitajući i razmišljajući o ekonomiji i politici, došao do zaključka da od politike nema vajde, da je tu čista demagogija i pljačka i da iz toga ništa dobro ne može da izađe. Odlučio sam da više neću glasati na izborima i da ću prestati da pratim političke vesti.

To je bila jedna od boljih odluka u mom životu. Zaista nisam ništa izgubio, ali sam mnogo dobio i rekao bih da mi je od tada život bar 10% bolji. Svoje živce i mentalnu energiju sam sačuvao za stvari u kojima zaista mogu nešto da promenim i da napravim poboljšanja u svom životu. Naravno, s obzirom da je država umešana u sve oblasti naših života, i dalje do mene s vremena na verme, dopre neka vest o postupcima države koja mi se zgadi i zaseni me pokvarenošću, glupošću i demagogijom političara, ali me i to više ne iritira kao nekad, jer mogu samo da se nasmejem i da kažem sebi „pa to si i mogao da očekuješ“.

Programiranje u modi

15. marta 2012. § Ostavite komentar

Imate osnovnu računasku pismenost, imate kompjuter, koristite internet, verovatno i Facebook nalog… Možda želite da napravite sedeći korak i da naučite programiranje, radi zabave i/ili profita.

Od svog nastanka internet je imao obilje resursa za programere, na kraju krajeva oni su ga i napravili. Međutim početak ove godine doneo je nekoliko zanimljivih, novih resursa za one koji žele da nauče da programiraju.

Udacity.com

Udacity je nov, ambiciozan projekat koji želi da zameni postojeće univerzitete u obučavanju budućih programera. Kurseve vode iskusni predavači sa nekih od najprestižnijih američkih univerziteta. Da biste se prijavili potrebno je samo da unesete svoj mejl i odaberete kurs ili kurseve koje želite da pohađate. Predavanja, pratite preko svog browsera, a tu odgovarate i na pitanja, unosite svoj kod u online editor i radite domaći na kraju svake nedelje. Cilj im je da postave sve kurseve koji bi bili ekvivalent univerzitetskom programu za informatičare. Naravno za samostalno vežbanje i pravljenje programa van okvira kursa biće potrebno da instalirate programerske alate na svom računaru.

Codecademy.com

Trenutno nudi kurseve iz javascripta, koje takođe radite iz svog browsera, prateći tekstualna uputsva. Za završene kurseve i vežbe dobijate poene i „dostignuća“. Pored javascript-a, u okviru Code academy Labs-a postoje online interpretatori za Ruby i Phyton, tako da se možete oprobati i u ovim programskim jezicima bez instaliranja istih na vaš računar.

Srećno programiranje!

Gde sam?

Trenutno pregledate arhive za mart, 2012 na Kontraš.