Protiv državnog zaduživanja

17. marta 2012. § Ostavite komentar

„Annual income twenty pounds, annual expenditure nineteen pounds nineteen and six, result happiness. Annual income twenty pounds, annual expenditure twenty pounds ought and six, result misery.“

Charles Dickens, David Copperfield

„Godišnji prihod dvadeset funti, godišnja rashodi devetnaest funti devetnaest i šest, rezultat sreća. Godišnji prihod dvadeset funti, godišnji rashodi dvadeset funti nula i šest, rezultat očajanje.“

Čals Dikens, „Dejvid Koperfild“ [1]

Kako za pojedince, tako i za države trošiti više nego što se zarađuje vodi u bankrot. Naravno države su mnogo veće tako da treba više vremena da se unište, ali ovi zdravorazumski pricnipi važe uvek, bez obzira šta nam Kenzijanski ekonomisti govorili. Realnost je da na duži rok države ne mogu trošiti više nego što prikupe iz poreza.

To naravno ne odgovara političarima koji vole da izigravaju Deda Mrazove i kažu da će pomoći svima koji bi mogli da glasaju, da će obezbediti besplatno ovo i besplatno ono. Obećavaju sve što bi moglo da ih učini popularnim kod biračkog tela i da im obezbedi glasove. Naravno, stvar koja nije popularna i koja generalno guši ekonomiju su porezi. Tako da političari ne obećavaju poreze, a kada ih povećavaju obično su to porezi na bogate, zato što je bogatih uvek malo, a demagozima nije teško da ubede većinu stanovništva da su bogataši lopovi, i da im treba uzeti pare, kao i na stvari koje su poznate kao štetne, poput alkohola i duvana.

Međutim nekada nije ni ove poreze lako podići, uglavnom zato što su već visoki, zato što su ljudi sve manje motivisani da rade i zarađuju što je porez veći, zato što pojedinci i industrije prete da će se preseliti u druge susedne zemlje gde će ih manje pljačkati…

Za taj problem političari nalaze rešenje u zaduživanju. Vrlo lako, kao magičnim štapićem potkupljuju biračko telo, a ne moraju da dižu poreze.  To je razlog zašto su gotovo sve zapadne demokratije prezadužene. Davanja države su popularna, a smanjenja državne potrošnje vode do nezadovoljstva, blokada i štrajkova. Logično je da će svaki demagog gledati da što više zaduži državu. Uostalom neće on te pare morati da vraća.

Ovakva politika je pogubna. Dugoročno vodi bankrotu države, uništavanju valute i opštem osiromašenju.

Takođe je i nemoralna. Odakle pravo nekom političaru da se zadužuje u moje ime, i u ime još nerođenih generacija kojima pljačkaju budućnost. Od njih će se očekivati da plaćaju ogromne poreze, za koje neće dobiti nikakve usluge da bi platili dugove koje nisu oni napravili.

[1] U Dikensovo vreme jedna funta se sastojala iz 20 šilinga, a svaki šiling iz 12 penija

Advertisements

Oznake: , , , , , , , , , , ,

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

Šta je ovo?

Trenuto čitate Protiv državnog zaduživanja na Kontraš.

Meta

%d bloggers like this: